Реч и стих уз изложбу ЧУВАРИ РАСКОВНИКА – Верољуб Вукашиновић

Реч и стих уз изложбу Чувари расковника

Слике Олгице Стефановић подсећају на иницијале и минијатуре Мирослављевог јеванђеља. Међутим, оне су њена лична, уметничка представа фантастичних и митолошких бића у једном модерном уметничком поступку.

Расковник је магијска биљка израсла у старословенској митологији помоћу које се може пронаћи скривено благо Цара Радована и којом се могу отворити свака закључана врата. Кроз једна од тих врата у нашем сећању Олгица Стефановић, својим препознатљивим ликовним рукописом, уводи нас у чаробни свет илуминације и лепоте ћириличне уметности.

Молитва расковнику

Расковниче, раскуј сваку браву

Под којом је закључано благо,

(оно благо што је срцу драго),

откључај љубав, закључај страву.

Осоколила се сокоћала

а соколи се скрили у мету,

под небом пауци мреже плету,

закључај лагум брига и зала.

Твојим нас додирни недодиром,

откључај наше Божије шифре,

блокирај рачун, поништи цифре

нечастивога, са нулиним збиром.

Расправи распре, разбрави браћу,

нек спадну катанци тајних врата,

нек се отворе ризнице злата

што сакривено је у пчелном саћу.

На дај да нас раскивају, ломе

и тебе ће из нас истргнути.

Чиме ћемо из сна се вргнути

на Видовдан, Васкрсу у спомен!

Верољуб Вукашиновић