О СЛИКОВНОММ БУКВАРУ ПРАВОСЛАВЉА – Милован Витезовић, др Жарко Димић
Дугогодишњи рад Олгице Стефановић раван је подвигу, рекли би православни, посебно у контексту садашњости, која на жалост, није наклоњена оваквим искреним и срчаним активностима на очувању ћирилице. Она није само чувар ћирилице, већ и духа српског просветитељства и светосавља. Њен уметнички рад у духу српског средњовековља, посебно у илуминацији ћириличних слова, је врхунски уметнички рад и својеврсна мисија обнове богате српске средњовековне уметности.
Милован Витезовић, 2017.
Олгица Стефановић је од ћириличних слова – азбуке, створила уметност знаковне фабуле која може да дефинише време нашег постојања, хришћанство и у њему православље. Тумачење васељене, препознавање темеља хришћанства, изазов је у коме је уметница и летописац Стефановићева успела да створи свој свет саткан од знакова и линија, боје и светлости. Она тражи и налази дубоке везе између гласа, речи и дубљег значења знака тј. слова.
Она подиже јединствени храм, не само уметности, већ и божанском постојању, чинећи необичан подвиг у славу духовног трајања и људског опстајања поред свих изазова и искушења данашњег времена.
Стефановићева тражи наше „пра“ и човека у њему створеног по лику Божијем. Зато је ова изложба ту пред нама, да нам, не само објасни и опише Творца, већ да Га слави у гласу, речи, слову…
Азбучник – буквар који је сјајно осмислила новосадска уметница Олгица Стефановић, својеврсна је читанка хришћанског света, па и омањи лексикон православља, српске историје и културе. У сусретању са српском прошлошћу, од светих Немањића, преко Његоша, до владике Николаја Велимировића – моћан је круг просветитељства, државности, мудрости и светости. И све те миленијуме и векове, од Богородице и Христа, анђела и арханђела, Олгица Стефановић сажела је у прелепим ћириличним знаковима испуњеним анђелима и светитељима, у буквар радовања и знања поклоњеног деци, чинећи од буквара јединствену химну љубави учењу и сазнању.
др Жарко Димић,
Руски дом, Београд, 2017.