О књизи ВЕРА, НАДА, ЉУБАВ – Весна Башић
Весна Башић – о књизи Олгице Стефановић
ВЕРА, НАДА, ЉУБАВ; одломак
Иу овом свом словном здањуОлгица сепредставља као графички дизајнер и сликар, иконописац и калиграф, уверавајући нас у лепоту ћирилских слова којима су високо узвинут облик духа, припремали богонадахнути Свети Ћирило и Методије, који су својим посленичким радом наткрилили столећа и задужили потомство. Њено стваралаштво, има подстицај у светосавско-немањићкој ктиторској, као и средњовековној рукописној баштини.
Благослов за књигу написао је Његова Светост Патријарх српски Господин Порфирије, који од самог почетка Олгичиног Богоугодног стваралаштва прати њен рад. Беседио је на отварању њене самосталне изложбе у Руском Дому у Београду нагласивши да је мисија иконописца попут свештенослужитеља, да шири Божију реч на један други, сликовни начин. У свом благослову за ову књигу он наглашава да је лично упознат са њеним радом и да „са радошћу препоручује, свим боготражитељима, ово дело које по мери предања Цркве сједињује молитву и лепоту, светлост и реч у јединствену логосну хармонију и оригинални уметнички израз.“
Слово је светлост на овим родољубивим листовима, што нас са вечношћу спајају. Јединственим ликовним језиком, Олгица сликајући слова прославља Логос, нудећи нам сликарско-поетске молитеве, што је циљ православне словесности.
Олгица Стефановић се трудила да ова светосавска словно-ликовна бројаница, допринесе православном васпитању српске младежи, утемељеном на традиционалним вредностима и узорима. Књига нас такође уверава у то да управо Божански тренуци живота сачињавају истинску супстанцу света.
Отац Владимир Вукашиновић, протојереј Цркве Ружице у Београду, у својој уводној речи нагласио је да нам „овај молитвеник долази као светлост што сија из старих рукописа, али и као свежина новог дана. У њему дете проналази своју прву молитву, младић или девојка свој први корак у тајну вере, а одрасли свој повратак тишини. Свака илустрација, свака молитва, свака песма – то је позив да се у овом свету застане, да се душа смири и да се срце окрене Богу.
Нека ова књига буде твој сапутник у свакодневици: ујутро као зрак што буди, у току дана као мирис босиљка што подсети на светињу, а увече као тихо звоно што води у молитву. У рукама твојим она ће бити мост ка светлости, јер је настала од љубави и насликана љубављу.
Захваљујући ауторки, имамо дело које није само књига, него пут. Пут од речи ка бојама, од молитве ка музици, од земље ка небу. Она нам је подарила и избор и слику, и текст и уметност, и све то сједињено у једној хармонији. За то јој припада искрена захвалност.
Отвори, читаоче, ову књигу као што се отварају двери храма. Ступи унутра као ходочасник. Овде ће те сачекати речи које светле и слике које дишу. И када затвориш њене корице, понећеш у себи не само прочитано и виђено, него и доживљено. А то је највећи дар који једна књига може да пружи.“