Беседа Његове Светости Патријарха српског Господина Порфирија

   “За нас Православне Хришћане, световно и онострано се прожимају и чине једну и јединствену целину, јер и човек је један и јединствен, духован и телесан и само онда када говоримо о таквом човеку,  ми заправо само тад сведочимо о исправном човеку. Зато и данас кад стојимо пред овим радовима ми са пуним правом можемо да кажемо да су пред нама дела једног духовног ангажмана, истински црквеног ангажмана. Зашто? Зато што заправо сваки ангажман човеков, који је створен по слици и прилици Божијој, има основни задатак да буде служитељ, а то значи да буде свештеник, према томе, чим год да се бави, а поготово ако се бави уметношћу, он има и носи призвање литурга тј. служитеља. Оно што уметник ствара, никако неби смело да буде пуко ређање чињеница, изношење факата, нити фотографисање реалности у којој живимо, иако уметник увек полази од те и такве реалности.  У Олгицином делу полазна основа јесте Православна и Српска, дакле полазећи од те и такве реалности, њено уметничко дело позвано је да обећава, да подстиче у нама наду и развија потребу за бољим и другачијим односом између људи, хармонијом у самом човеку и односу човековом према ближњима и природи. Заједно са Олгицом полазимо у оне светове и у ону реалност на коју нас упућује Јеванђеље. То је заправо реалност живота у близини Божијој.

   Са ових неколико речи ја честитам Олгици и молим се Богу да надахњује њену душу као и да води њену руку, те да и у будућем времену које је Творац свега одредио за нас, успешно као и до сада ствара оваква дела.“

Његова Светост Патријарх српски Господин Порфирије, 2009. владика Јегарски

(беседа са свечаног отварања изложбе „МОЈА ЋИРИЛИЦА“ у Руском дому у Београду новембра 2009).